Arsena Dedića, i Gabi, i Matiju, prvi sam put uživo slušao u prvom desetljeću trećeg milenija, u gradiću L., u njegovu jedinom kinu. Moja sestra prva je upoznala maestra.
Odlazila je s posla, kada se ispred jedine gradske tržnice – markata – zaustavio kombi: prepoznala je obitelj Dedić, Arsen je ljubazno priupitao za smjer, zahvalivši rukoljubom. Poslije koncerta zamolio sam maestra za kratki intervju.
– O ne mogu ja to sada čoviče, javi se kada budeš u Zagrebu: Dobrotvorov dom, Haulikova 4/I.
Javio sam se. Našli smo se u bistrou hotela Esplanade. Susret je trajao jako kratko.
– Kasniš, na odlasku sam, a i ti se sigurno žuriš, moraš kući, čekaju te u tvom L.
Treći susret počeo je dobro:
– Dobro, dobro, sjedni, pitaj.
Mislio sam da je susret završio kada je maestro ironizirao:
– Daj ti obavi razgovor sam sa sobom jer bolje govoriš o meni od mene.
Okončan je genijalnom maestrovom idejom da pripremim okvirna pitanja na koja će odgovoriti isključivo ”da” ili ”ne”.
– Šteta, da ideš, ali znam da si u žurbi, moraš još toliko toga obaviti. Meni je bilo isto tako milo.
Tako je nastao ovaj DA/NE razgovor. Napominjem da je maestro Dedić odredio naslov, podnaslove, izmijenio i dopunio odnosno preformulirao većinu mojih pitanja (i bez upitnika), sugerirao vlastita, uz zamolbu da intervju objavim posthumno. Ovim putem ispunjavam obećanje.
TEŽAČKI AKADEMIK
Porodica Dedić je bila siromašna, težačka porodica.
Da.
Vi ste težački akademik?
Da.
Kršten ste kao Arsenije jer je pop htio da Dedićev sin liči na patrijarha Arsenija Trećeg Čarnojevića?
Da.
Mater Veronika/Jelka/Jerka bila je nepismena domaćica?
Da.
Vi ste opismenili mudru majku, koja se od vas branila (”Šta ću pisati, bolje da pamtim”), a u glavi je imala kompjutor.
Da.
Kažu da ste od matere naslijedili nježnost, providnost i duhovitost.
Da.
Kažu da ste od oca naslijedili muzički talent i vještinu proživljavanja teških situacija u sebi.
Da.
Mater Hrabrost je cijeli život nosila crnu bluzu i kotulu crnu, crne čarape, i traveršu (za po kući), i nikada se nije odrekla one šibenske punđe.
Da.
Kostimirate se u crno u čast majke i starih dalmatinskih žena koje su živjele u crnini.
Da.
”E, nećemo isti njihovu spizu!”, govorila je mater za talijanske okupacije, kada je rat pratila glad.
Da.
Mater Hrabrost znala je za vrijeme Drugog svjetskog rata hodati od Šibenika do Drniša da Dedićima donese štogod za jelo.
Da.
Mater Hrabrost i posljednji je rat provela u Šibeniku, sama, u negrijanoj kući: zvončiće koji su padali u dvorište u Ulici Nikole Tesle 41, skupljala bi u traveršu, bacala u kanal.
Da.
Ćaća Jovan je bio zidar, dobrovoljni vatrogasac i odličan muzičar, svirao je trubu, timpane i klarinet, bio je od onih koji je mogao svladati bilo koji instrument.
Da.
Majka je željela da se zovete Igor?
Da.
Prvu pjesmu, koju ste napisali kao gimnazijalac, da biste udovoljili majci, potpisali ste kao Igor?
Da.
DVOLIČNI DALMATINAC
Vaš je život u znaku broja dva: dva grada, dvije muzičke, dva fakulteta, dvije (legalne) žene, dvoje djece, dvije unuke.
Da.
U Dedića se slavilo dva Božića, dva Uskrsa, i svetog Arhanđela Mihaila, obiteljsku slavu.
Da.
Svaki Dalmatinac ima dva lica: jedno okrenuto Suncu, drugo Mjesecu.
Da.
Sačinjeni ste od samih proturječnosti.
Da.
Nikada niste bili cinik.
Da.
Cinizam je gesta zla.
Da.
Nikada niste bili ironičar.
Ne.
Ironičar je uvrijeđeni patetičar.
Da.
KUĆE PORED I DALEKO OD MORA
U Šibeniku ste rođeni, počeli svirati: flautu, u šibenskoj narodnoj glazbi, u kazališnom orkestru, prvi se put popeli na pozornicu, završili prve škole, objavili prve pjesme.
Da.
Rođeni ste u skučenoj, težačkoj kući sa dvorištem, lozom i smokvom Petrovkom, u kojoj je rođen vaš otac Jovo, stričevi Mihailo i Krsto, sestra im Marica, i dida Tode, vaša pokojna sestra i vaš brat, a kupio pradjed Krste.
Da.
Četvorke biste redovno oplakivali na Šubićevcu.
Da.
Roditelji su prodali prasca da bi vam kupili prvu flautu.
Da.
”Nećete biti radnici!” govorila je mater, i niste (iako ste se redovno sklanjali u rad), poslala vas je braći: Arsena u Zagreb, ujaku Matiji Koviliću, novinaru i slastičaru iz Gundulićeve – slastičarna je bila između muzičke škole i akademije – a Milutina, starijeg brata, u Beograd, ujaku Josi Miškoviću, manijaku od knjiga, koje vam je slao u Šibenik, nositelju partizanske spomenice iz Prve proleterske.
Da.
Mater bi posredstvom starih Šibenčana sinovima, studentima, vlakom, u paketima slala pršut, srdele, koju bocu vina; najprije bi došao brzojav (čekaj paket/nosi nepoznati čovik), pa paket, čiji se sadržaj redovno dijelio među gladnom studentarijom.
Da.
U Zagrebu ste se prvi put vozili taksijem, završili drugu muzičku, apsolvirali pravo, diplomirali muziku, sa Terezom Kesovija dijelili plavi pulover (združili su vas prasci, tek kasnije ste upoznali autentične svinje), ženili se, rastavili, postali ćaća, osnivali kvartete, škole šansone, muzički uređivali televizijski program, pisali, slikali, skladali, mislili.
Da.
Dobrotvorov dom u Haulikovoj vaša je prva kuća daleko od mora.
Da.
Bistro hotela Esplanade vaša je druga kuća daleko od mora.
Da.
ARTIST IZ USLUGE
Artist ste iz usluge.
Da.
Htjeli ste biti kipar, pa slikar, pjesnik, singer-songwriter/ bard/ lidermaher/ šansonijer.
Da.
Zabranjivali su vas dvaput, zbog pjesama: spominjanja ”Gospodina Isukrsta”, svetog Nikole, i partizanskog pilota Franje Kluza (u kontekstu Howarda Hughesa).
Da.
Ko svira notalno, propao je totalno.
Da.
Hitovi su za hititi.
Da.
Nagrade su nagrde.
Da.
ČUDESNI DUET
Je li istina da Vam je Jovanka Broz jednom prilikom rekla, misleći na vas i Gabi: “Dokle ćete tako, što se ne ženite?”.
Da.
Je li istina da je Krleža zapisao da se u Zagrebu ”pojavio jedan čudesni duet Gabi i Arsen”.
Da.
Proživjeli ste, i preživjeli, pluseve i minuse, razvode, ratove, zabrane, bolesti. Da nije bilo matere i Gabi, baze/oaze, luke/kormila, odavno bi potonuli kao Titanik.
Da.
Gabi je, uz vašu mater, stožerna persona i moralna vertikala vaše familije.
Da.
Bili ste tipični dalmatinski ćaća.
Da.
Arsen+Gabi=Matija
Da.
ODLAZAK
Jeste li upoznali Tina Ujevića.
Ne/Da
Žalite li što niste upoznali Tina?
Da.
Jeste li zaradili novce na izvođenju Odlaska na sprovodima?
Ne.
Ništa ne možemo sačuvati od zaborava.
Da.
Zdravlje zanemarujete.
Da.
Izdahnuće je važnije od nadahnuća.
Da.
Proživjeli ste, i preživjeli, svijet cirkusa i svijet žena.
Da.
Stara ste duša.
Da.
Imate žensku dušu.
Da.
Žene su se u vas zaljubljivale-ušima.
Da.
Ništa tuđe nije vam strano.
Da.
Lakoća istosti.
Da.
Čovjek bez ja nije čovjek.
Da.
Čovjek bez rada nije čovjek.
Da.
Živjet ćete vječno.
Da.
Pritvarate vrata, teče i vaša odjavna špica.
Da.
